• Braće Nedić 11
  • 060 3349303

Da li je tata bolji sagovornik?

Komunikacija sa detetom nije samo mamina obaveza. Osim činjenice da dete koje raste uz prisustvo oba roditelja u harmoničnoj zajednici i uz aktivno angažovanje oca – brže progovori, brže prohoda, ima više samopouzdanja, lakše se uklapa u vršnjačku sredinu, lakše prihvata autoritet druge odrasle osobe (vaspitačica, ili učiteljica), očevi su važni i kao sagovornici za brojne teme odrastanja.

Način komunikacije očeva. Od najranijeg detinjstva kod devojčica više negujemo emotivnost a kod dečaka racionalnu stranu. Roditelji nisu svesni uticaja koje njihove reči imaju na decu, kada svog sina pitaju: ”Šta si danas radio?” (u vrtiću ili školi), a ćerku: “Kako si se provela?” jer time, kao i brojnim neverbalnim postupcima dečake navikavamo da nešto rade a devojčice da osećaju. Zato, kada takva deca odrastu, oni su uveliko ukorenjeni u sistem ponašanja koji smo im nametnuli. Istovremeno, upravo zahvaljujući tome što su očevi naviknuti da se od njih više očekuje akcija nego razumevanje, razgovor, pružanje psihološke podrške… i njihov način komunikacije je uslovljen time. Odnosno, mame pričaju jezikom osećanja a tate jezikom “akcije”.

Kada su tate bolji sagovornici?

Zašto? Zato. U uzrastu kada dete aktivno “upija” sadržaje iz svog okruženja, njegova radoznalost će se manifestovati u brojnim “zašto” pitanjima. Mame koje su zadužene za zadovoljavanje većine potreba deteta uglavnom su obasute i ovim pitanjima. Međutim, upravo zbog viška obaveza a manjka vremena, njihov odgovor se često svodi na “zato”, ili odbijanje komunikacije. Za razliku od njih, tate ređe koriste “zato” odgovore i pokušavaju da deci pruže argumente kao deo objašnjenja.

“Osetljive” teme. U osetljivim ili “tabu” temama, tate se ne rasplinjavaju i uspevaju da bolje kontrolišu sopstvene emocije. Na primer, pojedina istraživanja pokazuju da kada detetu objašnjavaju gubitak nekog člana porodice, mame govore da je neko otišao na nebo, postao anđeo…I da se pri tom, često rasplaču ili postanu afektivne. Tate to, gotovo nikada, ne čine. Iako mame ove greške čine nesvesno i iz najbolje namere, odgovori očeva su za dete korisniji već time što su konkretniji, životniji, samim tim, razumljiviji.

Tatin glas savesti. Mame ponekad prete deci: “Videćeš ti kad ti se otac vrati…”, ili se pozivaju na tate kada neku dečiju želju ne uspevaju da odbiju same: “Pitaj tatu, šta će on reći…” U dugoročnom smislu, ovakvo pominjanje može uticati na distanciranje deteta od oca. Međutim, ukoliko otac sa detetom ima kvalitetan odnos, zasnovan na zajedničkim iskustvima i razgovorima, umesto distance može se razviti odnos poverenja i stabilnosti. Naime, baš zato što je majka detetu oca predstavljala kao neku višu instancu a tata bio dovoljno mudar da u očima deteta takvu ulogi i opravda – on za dete, zaista, postaje autoritet i glas savesti.

Komunikacija oca sa decom uzrasta do 3 godine. Ponašanje oba roditelja je u prvoj godini života deteta uglavnom usmereno na zadovoljavanje osnovnih potreba (kupanje, presvlačenje, hranjenje…) a tek potom na podsticanje deteta na govor i usvajanje prvih reči. Međutim, očevi koji se od najranijeg uzrasta deteta aktivno uključuju u zadovoljenje njegovih potreba, u tome su podjednako dobri kao i mame. Na pitanje: kako znaju šta treba da rade?, odgovaraju da tako “osećaju da treba”. Slično je i kada je u pitanju komunikacija. Oni intuitivno znaju da bebe bolje reaguju na visoki nego na niski ton verbalne stimulacije, pa i nesvesno, promene glas kada se obraćaju bebi. Odnosno, sve su brojnija istraživanja koja potvrđuju da nepravedno potcenjujemo intuiciju očeva a precenjujemo intuiciju majki.

Komunikacija u predškolskom uzrastu. Razgovori oca sa detetom ovog uzrasta slična je komunikaciji koju ostvarjuje majka, i svodi se na prepričavanje događaja iz života deteta. U godinama pre polaska u školu deca sve više diferenciraju svoja interesovanja u zavisnosti od pola kome pripadaju. Zato se tate, sa devojčicama osećaju pomalo “izgubljeno”, jer ne uspevaju da prate teme vezane za lutke, bajke, princeze… Ipak, kontakt sa detetom ne mora biti vezan za trenutna interesovanja deteta (ukoliko to otac ne može da isprati), ali može biti kvalitetan ako otac zadrži fokus na onim pitanjima koje dete u svakoj svojoj razvojnoj fazi ima: sa kime se druži, kako provodi vreme, koje su mu omiljene aktivnosti…

Komunikacija oca sa decom kada krenu u školu. U ovom uzratu, tate će pomagati oko učenja i domaćih zadataka, ali i bitno uticati na formiranje budućih vrednosnih stavova. Naime,zahvaljujući tome što deca očeve doživljavaju kao emotivno stabilnije, lakše prihvataju moralne pouke i sistem vrednosti koje utemeljuje otac.

Komunikacija sa decom u pubertetu. Sa tatama sinovi mogu da grade specifične odnose bazirane na “muškim” interesovanjima. Ova zajednička interesovanja ih dodatno povezuju. Sa druge strane, u pubertetu, devojčice više nisu tatine princeze a izgledom i ponašanjem, sve su manje devojčice a sve više devojke. Očevi koji do puberteta svojih ćerki nisu razvili odgovarajuću komunikaciju, sada definitivno gube priliku za to. Osim toga, u pubertetu će devojčica “trpeti” veće zabrane nego dečak. Roditelji znaju iz ličnog iskustva koja iskušenja, moguće opasnosti i rizici očekuju devojčice a koje dečake. Ove zabrane uglavnom potiču od oca i mogu uticati na narušavanje njihovog dotadašnjeg dobrog odnosa, ukoliko svoje zabrane ne argumentuje i ne obrazloži

Međutim, da bi otac imao kvalitetnu komunikaciju sa detetom, bez ozbira na uzrast, mora ispuniti isti uslov kao i mama: biti posvećen, zaintersovan i uključen u sve razvojne faze deteta. Izgovori da “nema vremena” ili da je to “ženski posao”, ne smeju da postoje jer osim što nisu istiniti (za koga će imati vremena ako ne za svoje dete?), najveću štetu od takvog stava ima, upravo, dete.

No Comments

Comments are closed.