• Braće Nedić 11
  • 060 3349303

Majčinski instinkt: šta ako izostane?

U periodu trudnoće buduće mame se pripremaju za rođenje bebe, informišući se o onome što im predstoji. Tada su prisutni i strahovi, zabrinutost, dileme… u vezi samog porođaja, zdravlja bebe ali i toga kako će se snaći u roditeljskoj ulozi. Iako o pojedinim strahovima gotovo da ni nemaju sagovornike, to ipak ne znači da oni ne postoje. Tako, ukoliko neka mama ne oseti odmah bezrezervnu ljubav prema svojoj bebi, ili pomisli da je kod nje majčinski instinkt izostao, pod pritiskom predrasuda i očekivanja sredine – lako može pomisliti da sa njom nešto nije u redu, ili da je ona “loša majka”.

 

Šta je majčinski instinkt? Na vezu između mame i bebe utiče veliki broj faktora: spremnost, tj. zrelost žene za potomstvom, kvalitet partnerskog odnosa, emotivna stabilnost, sigurnost i podrška okruženja… Ali, čak i kada se sve ove pojedinačne stavke stope u najbolju moguću kombinaciju, to još uvek ne znači i postojanje majčinskog instinkta. Ponekad se ovaj instinkt poistovećuje sa bezuslovnom ljubavlju, a ponekad sa mogućnošću raspoznavanja šta koji plač bebe znači, ili nekakvom telepatstkom vezom sa bebom. Međutim, naučna istraživanja i eksperimenti nisu potvrdili postojanje ovog instinkta. Na primer, intuitivne procene žena u trudnoći da li nose muško ili žensko dete nisu dale statistički značajne rezultate.

Neka od uvreženih shvatanja šta je majčinski instinkt su samo zablude.

Zabluda je stav”čim beba zaplače majka instinktivno zna zašto plače”. Istina je zapravo, da svaka osoba koja provodi vreme sa bebom (majka, ali i bebisiterka ili baka…) na bebin plač sve brže shvata o čemu se radi, prostom elieminacijom mogućih razloga (glad, grčevi, mokre pelene…) Što je duži vremenski period koji beba i ova odrasla osoba provode zajedno, to je kraći period potreban za sigurnost u razlog plača bebe.

Zabluda je i: “svaka majka čim prvi put vidi svoje dete oseti ljubav prema njemu”. Naime, većina mama zaista oseti ljubav “na prvi pogled”, ali mnoge žene imaju drugačiju percepciju ovog prvog susreta, na primer, više od ljubavi osećaju beskrajan umor ili tzv. baby blues ili potrebu da se osame, isplaču, naspavaju, ili postporođajnu depresiju… Sasvim je prirodno i njihovo reagovanje jer će beskrajna ljubav prema detetu doći i kod njih, ali malo kasnije nego kod onih mama koje su je osetile odmah.

“Childfree” i “No kidding”. Instinkti su, po definiciji, urođeni. Međutim, šta je sa majčinskim instinktom onih žena koje svesno biraju život bez dece? Zaista, broj žena koje se odlučuju da ne žele da budu majke je sve veći. Tako, decenijama unazad, pokreti “Childfree” i “No kidding” okupljaju hiljade ljudi koji javno promovišu svoje pravo na život bez dece. Okupljaju se u udruženja, štampaju publikacije, udružuju na web forumima. Kao razloge za izbor života bez dece navode da žele da se potpuno posvete karijeri, uživanju u životu bez roditeljske obaveze, zabrinutost situacijom u svetu i kretanjem istorijskih dešavanja… Iako već i samo postojanje ovakvih pokreta kod mnogih izaziva neodobravanje, razmislite i o onim osobama koje su postali roditelji a da to nisu svesno izabrale, već im se roditeljstvo “desilo”. Ili, što je još drastičnije, postali su mame i tate jer je to društveno prihvatljivo, tačnije, od njih se to očekivalo u njihovoj sredini.

Očinski instinkt. Da li očevi mogu imati očinski instinkt? Da li od njih možemo očekivati isto što i od mama, na primer, da intuitivno osećaju šta njihovoj bebi treba ili da znaju šta koji njen plač znači? Smatra se da se ne može govoriti o očinskom instinktu, već “samo” o velikoj odgovornosti da socijlano zbrinu i zaštite svoju decu i porodicu. Podrazumeva se da i ovde ima izuzetaka, jer će mnoge tate doživeti ljubav “na prvi pogled” prema svojoj bebi, ali to još uvek nije instinkt. Osim toga, francuski naučnici sa Univerziteta u Sent Etjenu utvrdili su da roditeljska sposobnost da identifikuju plač svog deteta zavisi od toga koliko vremena oni provode sa bebom, a ne od toga kog su pola. U raspoznavanju plača bebe i razloga tog plača podjednako su bili uspešni majke i očevi, ali je manji uspeh bio kod onih roditelja koji manje vremena provode sa svojom bebom.

Sa druge strane, postoje izvesni dupli kriterijumi šta se očekuje od očeva a šta od majki, šta ih čini dorim ili lošim roditeljima. Tako, ono što se ponekad može okarakterisati za mamino ponašanje kao da je “loše”, za tate je prihvatljivo, dopušteno, očekivano.

Da li sam loša majka? Nemojte o sebi milsiti kao o lošoj majci samo zato što ne osećate oduševljenje pri pogledu na bebu, niti ako za vas nije vrhunac dana slušanje priča drugih mladih mama o pelenama, dojenju, plakanju njihovih beba. Ukoliko imate potrebu za svojom privatnošću ili želite da se osamite i čitate knjigu ili pričate sa prijateljicom, to ne znači da ste “loša majka” već da iskreno priznajete svoje potrebe. Moguće je i da ćete osetiti određenu krizu identiteta jer ste preko noći postali robom svoje bebe i njenih potreba. Prirodno je i da vam njen plač ponekad “ide na živce”, da se osećate “zaglavljeno” između pranja pelena i spremanja kašica. Sve to ne znači da ste loša majka.

Ipak, postoje li situacije kada treba da se zabrinete zbog svojih emocija? Ukoliko ne možete da se naterate da ustanete iz kreveta iako vas beba uporno doziva, u dužem vremenskom intervalu, ili imate osećaj da vam je svejedno za njene potrebe, ako gubite apetit, nemate volju da razgovarate sa bliskim osobama, a posebno ukoliko imate porive da sebi ili drugima učinite nešto nažao…potražite pomoć stručne osobe, tj. lekara. Osim o postporođajnoj depresiji, ovako se mogu manifestovati i neki drugi poremećaju koji najčešće nastaju usled neravnoteže postporođajnih hormona. Pored lekara, pomoć vam može pružiti i psiholog, u zavisnosti od tegoba koje osećate.

Majčinski instinkt se može probuditi odmah, ali ni ne mora. Za početak, dovoljno je da osećate povezanost sa bebom, potrebu da je zaštitite i da se brinete za njene potrebe. Vremenom, kako se budete sve više upoznavali, osećaćete se mnogo sigurnije u svojoj ulozi mame i u svoje emocije prema bebi. Takođe, instinkt se ne može ni steći ni naučiti. Ali, ono što možete učiniti je:

  • Posvećujte se svom detetu na najkvalitetniji mogući način. Uložite vreme, strpljenje, energiju.
  • Mnogo razgovarajte. Pratite ga u svim fazama odrastanja.
  • Mislite o sebi kao roditelju. Preispitujete svoje postupke, ne ustručavajte se da zatražite pomoć kada se osetite nesigurno.
  • Imajte poverenja u sebe. Slušajte svoj unutrašnji glas. To je jedini način da ga osnažite i ohrabrite da ubuduće bude glasniji, a vi sigurniji da vas ispravno savetuje.
  • Pokažite detetu što više ljubavi. Sigurnost koju mu ulivate svojom ljubavlju omogućava razvoj deteta u samopouzdanu, vedru osobu.

Konačno, da li će vas u vašem roditeljstvu poneti majčinski instinkt ili ne, možda nije ni važno. Ako je kod vas ovaj instinkt i prisutan, to i dalje ne garantuje da ćete biti odličan roditelj, baš kao što njegov izostanak ne znači da je neka mama “loša”. Kakav ćete roditelj postati zavisi od načina na koji se ponašate prema detetu, od vaše ljubavi, postavljanja granica, posvećivanja… a ne od nekakvog instinkta. Naime, dok oko postojanja ovog instinkta i možemo imati različita mišljenja, činjenica koja je mnogo važnija za vaše roditeljstvo, koja je neosporna a što ćete uskoro osetiti i sami jeste da ćete upravo svoje dete voleti najviše na svetu, zauvek.

No Comments

Comments are closed.