• Braće Nedić 11
  • 060 3349303

Roditeljske zablude

Roditeljske zablude su toliko brojne da su postale sastavni deo naših najdubljih uverenja. Ponašamo se u skladu sa njima, svakodnevno ih izgovaramo, savetujemo drugima, ne shvatajući da ih tako samo negujemo, na štetu nas, i još više, naše dece.

 

Malo dete mala briga a veliko dete – velika briga. Svaki uzrast deteta ima svoja iskušenja i znači brigu za roditelje. Zato, iako su iskušenja veća za starije dete, mnogi roditelji to shvataju kao lakši zadatak jer se sa detetom tada lakše sporazumevaju i dogovoraju.

Svaka majka se odmah zaljubi u svoju bebu. Ne, češće se dešava da je potrebno vreme da se mama i beba međusobno upoznaju i naviknu pre nego se rodi doživotna emotivna vezanost.

Preteranom ljubavlju se deca mogu razmaziti. Ljubav ne može biti preterana, niti na bilo koji negativan način uticati na dete. Sa druge strane, nije pokazivanje ljubavi uticalo da dete bude razmaženo, već određeni roditeljski stav, preterano zaštitnički odnos, dopuštanje da se dete ponaša kako želi, bez jasno postavljenih granica.

Jaz između generacija mora da postoji. Generacijski jaz mora da postoji samo u biološkom smislu. Ukoliko umete da pravilno slušate i sa detetom razgovarate, jaz u komunikaciji i vašem međusobnom odnosu ne mora nikada da se pojavi.

«Dobra» majka je ona majka koja ne radi već ostaje kod kuće s decom. Zaposlene mame mogu biti optimističnije, zadovoljnije osobe, jer se mnoge žene ostajući u kući osećaju loše, zapostavljeno, nedovoljno važno. Osim toga, ukoliko je majka zadovoljna svojim poslom, ona ima više samopouzdanja, što utiče i na povećanje samopouzdanja kod dece.

“Svako dete gajili smo na potpuno isti način a oni su toliko različiti”, kažu roditelji. Međutim, različit je rang među braćom i sestrama, različiti su uslovi i okruženje (van vaša četiri zida) u kojima raste prvo i svako naredno dete, ali ponajpre, različit je međusobni odnos roditelja kada gaje svoje prvo i svako sledeće dete. Takođe, sa svakim sledećim detetom, roditelji imaju više iskustva u roditeljskoj ulozi, što bitno utiče na atmosferu u kojoj će dete rasti.

Kada dođe do nekog konflikta između roditelja i dece neophodno je da se roditelji “drže” zajedno. Veoma je nepravedno da se roditelji postave na istu stranu a dete ostave izolovano na drugoj. Osim što se dete tada oseća usamljeno i neshvaćeno, istovremeno se značajno urušava roditeljski autoritet, i to naročito onoga koji se postavlja na partnerovu stranu a da pri tom ne deli njegovo mišljenje. Samo u slučaju veoma važnih odluka dogovorite se da zastupate isto mišljenje,

Moje dete nikad neće imati tako dobre prijatelje kao što su mu otac ili majka. Podrazumeva se da svom detetu želite da ima prijatelje koji će mu biti iskreni i dobronamerni baš kao što ste vi. Ali, vaš zadatak nije da budete prijatelji, niti to možete biti. Deca će imati prijatelje među svojim vršnjacima ali druge roditelje nigde neće naći. Budite ponosni na to.

Jednoroditeljske porodice, ili porodice samohranih majki su po dete uvek štetne, neodgovarajuće porodice. Jednoroditeljske porodice su, jednostavno, različite porodice, baš kao što su međusobno različite i porodice sa dva roditelja. Deca iz jednoroditeljskih porodice postižu ista akademska postignuća i ponašanja kao i njihovi vršnjaci iz porodice sa dva roditelja. Na žalost, dva roditelja ispod istog krova nisu garancija harmonije i ljubavi.

Agresivne igračke razvijaju agresivnost! Na pojavu agresivnosti utiče više faktora, uključujući sadžaje koje dete „upija“ kroz TV ili kompjuterske igre, ali ponajviše njegovo neposredno okruženje. Tako, ako u svom okruženju nema model agresivnog roditeljskog ponašanja, kao tolerisanog ponašanja, i ukoliko je njegovo vršnjačko okruženje nenasilno, bez obzira na agresivne igračke, ni dete se neće razviti u agresivca.

Darovito dete je uspeh angažovanih i veoma posvećenih roditelja. Zablude i predrasude vezane za darovitost dece su veoma brojne. Na primer, obično se misli da je darovitost ili u potpunosti nasledna, ili da je u potpunosti rezultat uticaja roditelja ili nastavnika. Takođe, veruje se da darovitu, tj. talentovanu decu mogu imati samo izrazito obrazovani roditelji, ili samo oni sa manjim brojem dece… Ipak, najizraženije je mišljenje da je darovito dete rezultat rada njegovih posvećenih i brižnih roditelja.Međutim, roditeljska uloga u odgajanju darovitog deteta nije ni izbliza toliko velika. Ono najznačajnije što roditelj može i treba da učini jeste da svoje dete posmatra i kada, prepozna neku osobenost ili talentat – svoje dete usmeri u odgovarajućem pravcu.

Detetov problem je moj (roditeljski) problem. Većina roditelja detetov problem shvata kao sopstveni i oseća se pozvanim da pronađe rešenje. Pri tom zaboravljaju da bi to rešenje možda i bilo dobro kad bi problem bio njihov. Ali, vaše dete je drugačije od vas. Ono ima svoje emocije, svoje mišljenje, svoje ambicije i želje. Pomozite mu tako što ćete umeti pažljivo da ga slušate, pružate mu podršku i razumevanje umesto što ćete mu vi davati svoje, gotove odgovore i rešenja. Možda je vaš odgovor najbolji na svetu, ali dete do njega treba, za sopstveno dobro, da dođe samo.

Brojne su i zablude o fizičkom kažnjavanju dece. Na primer: „Batine su iz raja izašle“ ili:“I mene su moji roditelji tukli, pa šta mi fali?“ Međutim, ako ste od onih koji su prošli kroz „telesno čeličenje“ svojih roditelja, verovatno se toga još sasvim dobro sećate, iako ste odrasla osoba. To je uticalo na vas, obeležilo vas je. Da su vas roditelji kažnjavali na neki drugi način, vi bi danas bili drugačija kao osoba, imali drugačiji odnos prema svojim roditeljima, ali i prema svojoj deci.

U Srbiji nema toliko telesnog kažnjavanja, preteruje se sa podacima“, ili: „Telesno kažnjavanje nije nasilje. Samo je seksualno nasilje „pravo“ nasilje…“, ili: „To što ponekad udarim dete ne znači da će ono sutra postati nasilnik”. Ipak, ukoliko pošaljete poruku da je nasilje prihvatljivo, jer ga vi koristite, dete će usvojiti takav način ponašanja jer ne poznaje nijedan drugi, i usvojiti ga kao sopstveni model ponašanja. Druga strana mogućeg ishoda jeste da u budućnosti ostane žrtva, kao što je i danas, odnosno: kada postanu odrasle osobe, zadrže model vezivanja i “pronađu” nekog drugog nasilnika.

 

Britanski novinar Tim Lot je u magazinu “Gardijen” objavio svoja razmišljanja o roditeljskim zabludama. S obzirom da je on otac četvoro dece,u svoj spisak zabluda uneo je pored puno ličnog iskustva, humora i ironije.

  • Deca su razumna. Ne, deca su luda. Ne pokušavajte da ih urazumite.
  • Deca su glupa. Ne, deca su vrlo pametna. Ona nastavljaju da postavljaju pitanja od kojih smo mi odrasli odustali.
  • Deca obraćaju pažnju na ono što govorite.Ne, ona obraćaju pažnju na ono što radite.
  • Najveći dečji strah je strah da ćete umreti. Ne, ona se najviše boje da nisu dovoljno vredna vaše ljubavi.
  • Deca žele da na njih trošite puno para. Ne, deca žele da na njih trošite puno vremena.
  • Deca se rađaju dobra i onda se polako kvare. Ne, deca su, kao i njihovi roditelji, mešavina dobrog i lošeg.

 

Konačno, stav većine roditelja da je upravo njihovo dete lepše, pametnije, talentovanije od druge dece, takođe se može smatrati zabludom. Iako su statističke šanse da je vaše dete iznad proseka izrazito male, hajde da se složimo da je ovaj stav istinit. Upravo je vaše dete najlepše, najjedinstvenije, najidealnije… na svetu. Ali, i moje dete, takođe.

 

 

No Comments

Comments are closed.