[dt_sc_two_third first]
Nekada se verovalo da je inteligencija privilegija. Danas znamo da postoje oblasti u kojima se “dobro snalazimo” ili smo “pametniji” i zato se više ne postavlja pitanje: “Da li si pametan?” već: “Kako si pametan?”
Pojam “inteligencija” ima mnogo definicija, počevši od one da je to sposobnost kojom se postižu značajni ciljevi u životu, do one u kojoj postoji prepoznavanje ideja koje mogu imati praktičnu primenu. Ipak, većina definicija objedinjuje stav da je u pitanju mentalna, unutrašnja otvorenost, tačnije, radoznalost. Najcelovitije je definisana u izreci: Nije sreća u tome da uopšte nemate probleme, već u sposobnosti da ih rešite. U prošlosti, koeficijent inteligencije se testirao korišćenjem StandfordBinet ili Merill-Palmer testova, koje su osmislili psiholozi bele rase, pripadnici srednjeg staleža. Pretpostavili su da deca istih klasnih, rasnih i polnih karakteristika imaju veće šanse da na testu pokažu dobre rezultate, što se, zaista, i događalo. Upravo zato što ovi testovi više odgovaraju populaciji bele rase, oni nisu sasvim pouzdani. Osim toga, njima se uglavnom meri inteligencija iz oblasti matematičke logike, što je samo jedan od mnogih aspekata inteligencije. Tako, IQ test ne može da otkrije talentovanost vašeg deteta za ples ili slikanje…
Kompletan tekst: Sensa: vrste pameti
[/dt_sc_two_third]